Ilija Bašičević Bosilj rođen je 1895. godine u Šidu u Vojvodini. Obrađivao je zemlju do svoje 62 godine. Svoje prve gvaševe i crteže uradio je 1957, a od 1958. godine počeo je da slika uljanim bojama. Umro je u Šidu 1972. godine.


A fragment from an autobiography

A passage of the letter to his doctor and friend


...Kako sam već napred naveo o svojim roditeljima i o braći i o sestrama a sada bi tevo da kažem nešto malo i o sebi. Rekavo sam da sam rodjen kavo deveto dete u matere i u oca. Rodjen pa vec nisam bijo mnogo interesantan a tako isto ni poželjan jer su se roditelji već bili skoro i navoleli dece koja su se radjala bolovala umirala. Koliko se sećam da mi je mati rekla ali već odraslom damise nije baš nimalo radovala mene je to uvredilo pa kaže daje čak Boga molila dase rodim mrtav ali kako se to mišljenje promene kod svog sveta tako se promenilo i kod moje matere. Kaže mi kada sam se rodijo pa jos lepše i iskrenije rečeno i prolajo onda sam te zavolela pa ne samo ja nego drugi čak su te nosili držali šetali.Ali jos uvek to nije ona ljubav kavo kad mati rodi prvo dete i vole već kako sam ranije rekavo dasam deveto dete kavo deveto sam i voljen manje pomažen ikavo takav sam rastavo u svome detinjstvu jer se mene manje i u manjem raspoloženu negovalo ikavo tako negovan postajem sve stidljivijii bojažljiviji ali sve svejedno godine prolaye pomalo i ja rastem dolazi dan da treba da podjem u školu.

Brigo moja ja sam malo se sigravo sa decom na šoru pa ih malo poznajem akako ću ići u školu odvojitise od matere biti medju nepoznatom decom. I pored moje bojazni dodje dan dase ide u školu mati me uzme zaruku i dovede u školu po prozivu Predame učitelju sada vi majke možete ići kući a deca neka ostanu u školi. I tako mati izlazi iz škole osvrnuse na mene i ode a ja da se ugušim od žalosti i bojazni au guši nesto naraslo veliko pa oće da udavi moglobise plakati i da se nikada i neprestane. Učitelj je opet ponovno prozvao sve poredu i pogleda u svakoga a zatim daje savet kako da se ponašamo prema starijima daji moramo pozdraviti a kada kući dodjemo da moramo svoje roditelje u ruku poljubiti. Po dolasku kući ljubim majku u ruku pitam a dije Lala tako sam zvao oca. Na mobi je pomaže bunar se uredjuje. Odma idem poljubim oca u ruku i još nekoje koji su tamo bili. Polak brige manje. I tako škola ide dan za danom ali sa velikom brigom lekcija ide nekako sa teškom brigom veronauk jos veca briga popa ima bradu pa jos strašniji nego učitelj ali dan za danom dolazi raspust i procita nam ucitelj koji su prešli u drugi razred pa čita i mene da sam i ja prešavo u drugi razred sa dobrim malko manje brige.

I tako godina za godinom zavrsim četiri razreda osnovne škole ali sa velikom bojazni jedne strane od učitelja a sa druge od roditelja pa i od same dece u školi. Otac mi kaže daćeme upisati u petovnicu u koju se ide dva dana u nedelji a da neidem dve godine u četvrti razred i tako to se učini. Jos uvek se sanja škola redovna ucitelj i veronauk najstrašniji danju manje brige noću veća jer svaku noć sanjam školu i veronauk popa strog tuče.

Tako polazim sa ocem na njivu kadase ore i kopa žanje onda ide i brat stariji i sestre. I tako tih par godina prodje brzo jer sam pomalo čuvao i svinje. Dolazim u osamnajstu godinu već sam bio u par sela oko Šida malo sam sad slobodniji pomislim da pitam mater i oca dami dozvole dase javim ranije u vojsku odbiju moj predlog. Mati mi kaže da oni koji moraju da idu u vojsku plaču a ja na dobrovoljo kazalamije ti si lud. Malo kasnije nešto meni pada na um da ljudi idu u Ameriku a što nebi i ja išo. Podnesem molbu za dozvolu u Ameriku odbiju me sa istim rečima kavo i ranije za vojsku i mati kaže ludo neznaš kolikoje more veliko Nisam rekavo poredu prvo sam se isko da idem na zanat i nato mije rekla mati jerneznaš koliko daje majstor parče leba i pokaže preko dlana polovinu tamo di su prsti na ruci i to onaj devo napred dise nalaze prsti itakosam bio odbijen i sa trećom mojom molbom.

Zatim dolazi prvi svecki rat atoje bilo 1914 godine aja sam rodjen 1895 godine. Svi koji su služili vojsku pozvanisu u vojsku. Ja bi nekuda išavo pa kako sam imavo starijeg brata a on nije bijo nikada vojnik njega pada kocka da ide u kolonu sa našim konjima i kolima. Raspitujem se na čijim ću ja kolima ići sazna to otac i brat da ja ocu da idem mati i otac su me odvraćali da kad nemoram da neidem a brat kaze bolje kad već oću da idem da idem sa našim konjima i kolima i tako reše da ja idem mesto brata starijega u kolonu Ja sav sretan kažu daćemo ići u Galiciju1. Kako smo imali dva konja lepše rečeno dve kobile jednu je država otkupila a druga je odredjena u kolonu u spregi sa konjem suseda Milana Davidovića. Vrše se pripreme spremaju se arnjevi kupuje se ćirada pari se pruće pravi se okrug i ukopčava se u kola. Sutradan ubrzo polazak opet nešto novo nasa je kobila imala malo ždrebe ja navalim da povedem i ždrebe najzad dozvole. Krenulismo pitam kuda idemo na Karpate fala bogu vidiću Karpate2 pa kad dodjem kuci jaću pripovedati da sam bijo na Karpatima i malo ću se osloboditi da nebudem uvek bojazna. Zaustaviše kolonu u Kukujevcima3 tu će biti procena konja i kola i tako dolazim i ja sa našim kolima na procenu kada komesija vidi malo ždrebe odma naredi da ova kola idu natrag kući jer se nemože uputiti kobila sa malim ždrebetom u kolonu i tako ja dodjo kući a nevidi Karpate.

Da bude zlo gore kako ni moj stariji brat nije bijo vojnik a ja se vratio kući. Tužba imaju tri čoveka kod kuce i akoje otac već bio mnogo bolestan ubrzo se naredjuje moj stariji brat u kolonu da vodi volove sa topovima jer se ušlo u jesen a jesen kišovita. Ranije je bilo suvo vreme pa su topove vukli aftovi a sada je nemoguće radi velikog blata i tako pored ostali padne kocka mome bratu da ide u kolonu sa volovima spajinskim opet sreća nisu bili daleko od Šida topovi su bili sonu stranu Save baš kod nekog velikog sela odatle predju u jednu malu šumu atoje odprilike na ovu stranu Save izmedju Bosuta i Kuzmina4 i tuse utvrde tojest maskiraju. Moj brat Nedeljko iskoristi priliku napiše jedan mali list u kome piše dase je poželijo dece a imoje jednu ćer i jednog sina kada su otac i mati procitali pismo ražalese i reše da posalju mu zamenu svoje deveto dete a tosam ja koji pišem ovu knjigu ponude meni taj predlog i jaga privatim u obe ruke i kako to nije bilo daleko od Šida iako je imalo svoj feldpost odma istog dana krenem i za velika dana stizem na feldpost čim meje brat vidijo i ja sam mu rekavo dasam došavo da ga zamenim odmah je krenuvo i otisavo bezdaje i pitavo staresine za odobrenje zamene no kad su starešine saznale nisu se mnogo ljutile izgleda da su samnom bili zavoljni.

Ja se bojim kad puca atelerija ali volim štosam ja na ratištu neprodje nekoliko dana ali evoti mog brata natrag ja ga pitam šta ima novoga kad si se rešio da dodješ opet ovamo on kaze da će biti vistacija za one koji nisu bili vojnici pasam smislijo a zašto da ja budem vojnik i da služim za četiri krajcare na dan a ovde daju tri krune. Kaže mi idi kući ali izgleda da ćeš i ti ići pre vremena na vistaciju.

Idem zbogom dolazim nastavljase kuća kubura idese često na kuluk5 beganje od kuće sakrivanje bože prosti laganje velika bojaz briga. Kad zatim neprodje to možda mesec dana dodje moj brat kući odpustili civile dali volove vojnicima još veće zlo ja i brat kod kuće traže u kolonu treba na rad pozivaju mog brata mi žurimo na njivu u vinograd oni u vinograd kad dodju postupe malo oštrije metnu bajonet na pušku kazu Nedeljko ruke u vis u ime zakona pokoravaj se. Moj brat Nedeljko koga smo mi zvali Necom umro živ inace je boje bijo žute a kada se uplaši polu mrtvac ijase bojim kroz moje bojanje veliko ja pitam moguli ja zamenuti moga brata Nedeljka Jer ti oćeš dobre volje oću možeš ajde snama sedaj na kola. Dolazimo u Šid predadu me načelniku zvašese Miheli jesteli zdrav kažem nisam zdrav a što vas boli pokažemu da imam žlezdu na vratu idite kući nama trebaju zdravi ljudi. Dolazim kući kazem dasu me odpustili radi moje žlezde na vratu. Ne prodje par dana opet dolaze po Nedeljka još jednom uspem da zamenim mog brata Nedeljka. Odvedu u komandu mesta koja je bila smeštena u kući crkvene općine u Šidu da ne ponavljam reči radi moje žlezde odpusti me komandant kavo nesposobna u koloni čak i na radove raznorazne.

U 1915 godini stalno se tako ponavlja i dalje a ja još uvek se borim da neidem zatim kasnije pozovu me u općinu i predložemi dase obučem u policiju kako se to onda zvalo nažalost ali to beše svega tri dana...

...I tako uz manje i veće nevolje prošao je I. Svetski rat a da ni Ilija ni njegov brat Nedeljko nisu uzeli pušku.


IZ PISMA SVOM LEKARU I PRIJATELJU 6

Dragi moj doktore pitaš me za moj život kako sam živijo svašta je bilo. Rodjen sam kavo deveto dete u majke. Moja mati Ruža mnogo kasnije mije pripovedala dase nije nimalo radovala mome rodjenju a na kraju krajeva takoje valda sudbina tela čitav je svoj vek provela samnom umrvši u dubokoj starosti osamdeset i petoj godini. Moj život je velika borba od rodjenja pa do danas i svemise čini dasu imali pravo stari ljudi kojisu govorili da uvek traje borba izmedju dobra i zla samose nikad nezna štaje dobro a šta nije jer štogod sam nekad volevo sada mrzim a što sam mrzijo volem e pa snadjise pope. U svome životu sam čuvo nekoje reči a zapamtijo sam reč daje čovek marama sa dva lica. Eto ti si čovek učen pačeš valda razumeti zašto su na mojim slikama ljudi sa dva lica. Nisu ni životinje bez dvoličnosti jer je i njih stvorijo isti Gospod kavo i čoveka po obličju svojemu. Jesili ikada videvo u sumi zvere krvoločno u brlogu kada brani mladuncad i ubija sve živo oko sebe. često sam u zivotu pitavo dalije zaista Božija volja ono što se bez potrebe dešava pa ljudi kazu eto Božija volja. Danas je doduše moda govoriti da nema Boga medjutim kadabi bili sasvim sigurni u to bili bi ljudi još gori. Pitavo sam se još se i danas pitam koje moju pokojnu tetku Dafinu naučijo recima da netreba pokupiti sve već ostaviti nešto za crva i mrava. Teško je poznati život a slikati je lako treba samo započeti posle ide samo slažese jedno na drugo i kada svršis sliku vidiš da je na njoj šareno sve kavo u životu i da svaka istina ima dva lica. Možda je to najvažnije jer kopati orati kositi sijati i onako moraš svaki dan. Eto takav ti je moj život a znam da ni tvoj nije mnogo drugačiji. Onog Djurdja7 poslavo sam za tebe.
Pozdravlja te u 1962 godini
Ilija


1. Galicija je poznata po bitkama u prvom svetskom ratu.
2. Mesto gde su se odigrale dobro poznate bitke u prvom svetskom ratu.
3. Kukujevci, selo pored Šida.
4. Sela na južnoj granici Austro-Ugarske prema Srbiji.
5. Kuluk - težak prisilni rad.
6. Dr Vasa Dražić, hirurg, Ilijin prijatelj i lekar, školski drug i prijatelj Ilijinih sinova. Operisao Iliju u Nišu i Prokuplju.
7. Slava doktora Dražića. Ilija je naslikao ikonu Svetog Mučenika Djordja za njega.


vrh strane

Home | Biografija | Slike | Ilijanum | Izložbe

© Ilija Bašičević - Bosilj website, 2000,2005. All rights reserved. Maintained by Ilija Basicevic